Becki kongres je skup predstavnika svih evropskih drzava, sazvan u Becu posle sloma Napoleonove imperije oktobra 1814., a trajao je do juna 1815.god. Na kongresu su glavnu rec vodile velike sile Rusija, Engleska, Pruska, i Austrija, ciji je kancelar Meternih bio glavni organizator svih razmatranja i zakljucaka kongresa. Kongres se nijednom nije sastao u plenumu, vec je neprestano radio u sistemu komiteta, upravo u dvojnim i trojnim razgovorima zainteresovanih zemalja i grupa. Takvim sistemom rada, ciji je inicijator bio Meternih, postignuto je vise ugovora i deklaracija tako da je cela Evropa, sa svim svojim gorucim pitanjima bila obuhvacena sistemom sporazuma i predloga. Osnovni zadatak tog ugovornog sistema bio je u odrzavanju feudalizma, ovekovecavanju vladajucih dinastija i sprecavanju obnove Napoleonovih pokusaja vladanja Evropom. Medjutim, koliko je god je sakupljenim silama bio zajednicki strah od Napoleona i prevlasti nabujalih snaga francuskog gradjanskog drustva, sto se ogledalo u brzom zakljucivanju svih sporazuma koji su bili upereni protiv Francuske, utoliko ima je teze bilo naci zajednicki jezik u problemima raspodele neraspodeljenih delova Evrope, interesnih sfera i posebno delova Poljske. Na tim pitanjima je doslo do ozbiljnih neslaganja koja su pretila da razbiju kongres. Da bi umirio atmosferu, Meternih je tada organizovao neprekidne serije danonocnih zabava i atrakcija (,,Kongres igra``) i u medjuvremenu olaksao ucesce u raspravi i francuskom predstavniku, poznatom diplomati Taljeranu, koji je, koristeci se suprotnostima izvukao vise povlastica za porazenu Francusku. Na kongresu je Austrija dobila tzv. ,,Iliriju``, tj. Sloveniju i Dalmaciju sve do Kotora.
Prijem