SHS

Poglavlje : JUGOSLOVENSKA IDEJA U PRVOM SVETSKOM RATU I UJEDINJENJE

- Ideja o ujedinjenju jugoslovenskih naroda i stvaranju zajedničke države javlja se sa raspadanjem feudalizma, slabljenjem Turskog i Austro-Ugarskog carstva i snaženjem građanstva u jugoslovenskim zemljama te njegovim težnjemama za političkim i ekonomskim osamostaljivanjem
- za istaknute pobornike ujedinjenja, jugoslovenski narodi činili su jedan narod podeljen plemenskim granicama
- na ideju o ujedinjenju povoljno su uticale :
1. Srbija i Crna Gora kao samostalne države
2. ujedinjenje Italije i ujedinjenje Nemačke
3. strah od teritorijalnog širenja graničnih država na račun jugoslovenskog etničkog prostora
- jugoslovenska ideja u Srbiji →
postojale su dve varijante :
a) istočna – ujedinjenje Srba i Bugara u zajedničkoj državi
b) zapadna – stvaranje jugoslovenske države pod vođstvom Srbije ( a ova zamisao je izražena u ’’Načertaniju’’ Ilije Garašanina iz 1844 g.)
- Pašić je definitivno rešavanje nacionalnog pitanja na Balkanu zamislio u dve etape →
a) oslobođenje srpskih zemalja u Turskoj uz pomoć Crne Gore i Bugarske
b) oslobođene srpskih zemalja u Austro-Ugarskoj uz pomoć Rusije
Pašić je polazio od ideje da prvo treba da usledi rešavanje srpskog nacionalnog pitanja (prvo bi se Srbija ujedinila sa Makedonijom i ’’Starom Srbijom’’) a potom bi usledio čin jugoslovenskog ujedinjenja.
nap: iz rasparave, napisane 1890 g., ’’Sloga Srbo-Hrvata’’, vidi se da je Pašić naginjao ka ’’zapadnoj varijanti ujedinjenja’’
- protivnici ujedinjenja :
1. Austro-Ugarska → zato što je težila da se proširi na Balkan a potom i dalje na Istok,
odnosno AU je težila izbijanju na Solunski zaliv i Malu Aziju; logično najveću pretnju, na svom cilju, AU je predstavljala Srbija
2. Italija → zato što je imala pretenzije na istočnu obalu Jadrana
3. Vatikan → strah od prevage pravoslavlja u novoj državi
4. ni velike sile, članice Antante, sve do polovine 1918 g. nisu bile za rušenje i rasparčavanje Austro-Ugarske, pa samim tim ni za stvranje YU, jer im je AU trebala kao protivteža Rusiji u Podunavlju
- Nikola Pašić je razvio ideju YU države već drugog dana I Svetskog rata, 29.07.1914., iznoseći mišljenje Jovanu Cvijiću da će nova država dosegnuti granice na potezu :
Klagenfurt (Celovec) – Marburg (Maribor) – Segedin.
- Pašić je, shodno kolebljivoj ratnoj sreći u I Svetskom ratu, formulisao dva programa :
Jugoslovensko ujedinjenje, ali ako ono ne bi uspelo usledilo bi ujedinjenje Srba
- nakon pobeda na Ceru i Kolubari, koaliciona vlada(radikali, samostalni radikali i naprednjaci) kraljevine Srbije pod predsedništvom Nikole Pašića, krajem 1914 g. je konačno formulisala ideju o ujedinjenju YU kao deo svog ratnog programa. Potom je usledila sednica Narodne skupštine u Nišu gde je usvojen ovaj vladin program u formi NIŠKE DEKLARACIJE (7. decembar 1914.)
Niška deklaracija jasno odeređuje ratne ciljeve Srbije :
a) borba za nezavisnost Srbije
b) oslobođenje svih porobljenih Srba, Hrvata i Slovenaca (te formiranje zajedničke
države)
Niška deklaracija je saopštena i poslanicima država Antante u Nišu čime je dobila i međunarodnu težinu. Pored toga, ova deklaracija je predstavljala i osnovu za saradnju srpske vlade i političke emigracije iz Austro-Ugarske (emigracije koja se zalagala za razbijanje AU i formiranje zajedničke države sa Srbijom)
- po pitanju unutrašnjeg uređenja buduće državer, Pašić je odbijao federalno uređenje i zalagao se za centralizam da se ne bi ’’kvarilo jedinstvo države’’
nap: Pašić je ipak dopuštao izražavanje ’’plemenske individualnosti’’ Hrvata ali samo u sferi spoljnih obeležja države (naviz države, amblemi, ravnopravnost vere i pisma, jednakost građana) ali je uvek zastupao stav da se prethodno svi Srbi nađu u udruženoj Srbiji
Jugoslovenski odbor
- političari i javni radnici jugoslovenske orjentacije, van AU 1914 g., bili su :
Ante Trumbić, Ivan Meštrović, Dušan Vasiljević, Hinko Hinković, Nikola Stojanović, braća Gazari, ...
Okupljanje i rad ove emigracije podržavala je i finansirala Srbija (srpska vlada). Rad emigracije zasnivao se na propagandi o jugoslovenskom pitanju. Srpska vlada je preporučila ovoj emigraciji da se ona organizaciono konstituiše stvaranjem jednog odbora sa sedištem u Londonu. Tako je nastao JUGOSLOVENSKI ODBOR, koji je formalno konstituisan u Parizu maja 1915 g. ali konstituisanju su prethodili sastanci, jugoslovenskih političara iz AU, u Firenci nov. 1914 i Rimu dec1914/jan1915. Za predsednika JO imenovan je dr Ante Trumbić.


Konstituisanjem JO, sada su postojala dva nosioca borbe za ujedinjenje YU (to su bili Srpska vlada i JO) ali ova dva tela nikada nisu bila ravnopravna u toku rata, niti su imala jednaku moć i uticaj.
Naime, JO je zastupao nacionalno-političke interese YU naroda u AU ali faktički nije mogao da neposredno utiče na politički život u AU. Pored toga, JO je finansijski zavisio od Srbije, nije imao vojsku, a u sastav odbora su mahom ulazili politčki manje značajni ljudi.
nap: JO je bio jedino političko telo van AU, koje je u toku I Svetskog rata moglo pred
Srbijom i Saveznicima da zastupa jugoslovenske narode u AU
- sukob JO i Srpske vlade →
Izbio je oko 2 stvari :

a) uređenja buduće države → Hrvat Supilo, iz JO, je zastupao ideju federalizma (plašio se srpske prevlasti) što je Pašić odbio (zastupao ideju centralizma)
b) položaja JO → srpska vlada je JO gledala kao na sebi podređeno telo koje ima za cilj da propagira jugoslovenski program Srbije; ali Ante Trumbić je zahtevao da se JO prizna kao ravnopravni činilac u borbi za ujedinjenje što je Pašić odbio
- krfska deklaracija -
(20. jul 1917.)

- Da bi se sukob eliminisao, Pašić je predložio razgovore na Krfu između Srpske vlade i JO, što je rezultiralo KRFSKOM DEKLARACIJOM. Ona je neka vrsta kompromisa između Sprske vlade i JO ali Srpska vlada nije priznala JO za ravnopravnog partnera Srbije u procesu ujedinjenja.
važnije odredbe :
1. Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan narod
2. srpska vlada prihvata ujedinjenje juglovenskih naroda u nezavisnu državu po principu
narodnog samoopredeljenja
3. JO prihvata monarhističko uređenje buduće države na čelu sa srpskom dinastijom
4. predviđa se da se kraljevina SHS organizuje kao ustavna, demokratska i parlamentarna
monarhija sa srpskom dinastijom Karađorđević
5. srpski, hrvatski i slovenači jezik su proglašeni za ravnopravne kao i oba pisma tj. ćirilica
i latinica

6. sve tri veroispovesti (pravoslavlje, katolicizam i musl.) su ravnopravne i mogu se vrštiti
javno i slobodno
nap: Krfska deklaracija nije razmatrala položaj Crne Gore i Makedonije jer je srpska vlada, uz saglasnost Jugoslovenskog odbora, njihov status smatrala unutrašnjim pitanjem Srbije
- 1918 g. Ante Trumbić je vodio borbu za priznanje JO najpre od srpske vlade, kao vid podle vlasti, a kasnije i od sila Antante. U tom cilju, predlagao je štošta Pašiću ali ovaj ga je uspešno, svojom političkom dovitljivošću, osujećivao u toj nameri.
- oktobra 1918 g. u Zagrebu (mesec dana nakon proboja Solunskog fronta) formirano je Narodno veće; predstavljalo je političko predstavništvo Srba, Hrvata i Slovenaca koji žive na teritoriji Austro-Ugarske odnosno u oblastima Hrvatskoj, Sloveniji, Rijeci, Dalmaciji, Bosni – Hercegovini, Bačkoj, Banatu, ...; progaram Narodnog veća zalagao se za ujedinjenje u jednu nezavisnu državu; kada je austrijski car Karl objavio manifest (16. oktobar 1918.) o reformama monarhije, NV je isti odbilo a već 29. oktobra Hrvatski sabor raskida državnopravne odnose i veze između Kraljevine Hrvatrske, Slovenije i Dalmacije,sa jedne strane, i Kraljevine Ugarske i Carevine Austrije, sa druge ( ukinuta je i proglašena nevažećom hrvatsko – ugarska nagodba); glavnu ulogu u NV igrala je srpsko-hrvatska koalicija na čelu sa Svetozarom Pribićevićem; predsednik NV bio je Anton Korošec. NV je postalo treći činilac u borbi za jugoslovensko ujedinjenje i imalo je ralniju snagu od JO.
- ženevska konvencija (6. – 9. novembar 1918.) -
učesnici : predsednik srpske vlade N.Pašić, srpska opozicija, JO, NV,
- odredbe :
1. učesnici se izjasnili za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu državu
2. osniva se zajedničko ministarstvo kao mešovito telo sa zadatkom da organizuje novu državu do saziva ustavotvorne skupštine
nap: vlada Srbije i NV poverili su Zajedničkom ministarstvu : a) spoljen i unutrašnje
poslove, b) ratnu mornaricu, c) pomorsku trgovinu
3. o obliku vladavine (monarhija ili republika) odlučiće ustavotvorna skupština
nap: do njenog saziva funkcionisaće dve vlade : srpska i NV-a
B. Petranović kritikuje Pašića : ’’ U Ženevi su predstavnici jugoslovenskih zemalja bivše Austro-Ugarske prinudili Pašića na povlačenje. Srpski državnik je prihvatio državni provizoriju od stvaranja Zajedničkog ministarstva do donošenja ustava, konfederalnu organizaciju prelazne faze zajedničkog državnog života, s dve ravnopravne vlade, jedne u Srbiji i druge u Državi SHS, i ostavio pitanje oblika vladavine otvoreno.’’ Potom kaže : Odstupanjem od srpskog programa za jugoslovensko ujedinjenje on (Pašić) je ugrozio interese srpske buržoazije i dinastije.’’

- regent Aleksandar je izazvao krizu vlade i izbegao ratifikaciju Ženevske konferencije a potom decembra 1918 g. je uskratio Pašiću mandat za sastav prve vlade Kraljevstva; ovim činom Pašić je privremeno nestao sa političke scene. Eliminacijom Pašića, sada u prvi plan istupa regent Aleksandar kao ključni faktor u ujedinjenju, dok je Pašić bio taj faktor tokom I Svetskog rata.
- sudbina ŽK → regent Aleksandar je odbio dualno, konfederativno uređenje; a i ostale odredbe odacili su i JO (Ante Trumbić) i NV. Tako se pojavila kao novi državnopravni subjekt Država Slovenaca, Hrvata i Srba, doduše međunarodno nepriznata ali istupala je kao zakoniti predstvnik Jugoslovena iz Austro-Ugarske. Međutim, njoj je pretila Italija koja je imala pretenzije na te teritorije.
- priključenje Vojvodine Srbiji ( 25. novembar 1918.) -
- Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Vojvodini donela je u Novom Sadu, 25. novembara 1918., Rezoluciju o priključenju Vojvodine Srbiji. Skupštinu su činili zastupnici 211 opština sa ukupno 757 poslanika, koji su se jednoglasno izjasnili za neposredno priključenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Ključnu ulogu u ovom činu odigrao je Jaša Tomić (koji je predsedavao Srpskim narodnim odborom) jer je zaobišao Narodno veće u Zagrebu

- Crna Gora -
Velika narodna skupština, održana u Podgorici 26. novembra 1918., donela je niz odluka :
a) zbacivanje kralja Nikole I Petrovića Njegoša
b) ujedinjenje sa Srbijom u jednu državu pod dinastijom Karađorđevića
c) stupanje u zajedničku državu ’’troplemenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca
razlozi CG za ovakav postupak : - srpski narod u CG isti je kao u Srbiji (ista krv, jezik, vera, običaji,..) /// - zajednička prošlost /// - ekonomski razlozi ///
nap: pristalice ujedinjanja zvali su se ’’bjelaši’’ a njihovi protivnici ’’zelenaši’’; ovi drugi su
bili pristalice Nikole I Petrovića i oslanjali su se na Italijane
- delegacija NV u Beogradu novembra 1918 g. -
- zbog italijanske pretnje na Državu Slovenaca, Hravata i Srba, delegacija je ipak priznala monarhijski oblik vladavine nove zajedničke države i dinastiju Karađorđević na njenom čelu; a njeno uputsvo (naputak) delegacije je predviđalo :
a) da konačnu organizaciju nove države odredi sveopšta narodna skupština Srba, Hrvata i
Slovenaca 2/3 većinom glasova
b) ustavotvorna skupština bi donela ustav, odredila formu vladavine i unutrašnje državno
uređenje

c) ustavotvorna skupština će se sastati najkasnije u roku od 6 meseci od potpisivanja mira
d) do saziva ustavotvorne skupštine vlast bi vršio kralj a zakonodavnu Državno veće
nap: Državno veće biće sastavljeno od članova NV, JO, i predstavnika Srbije i CG
e) izbore za ustavotvornu skupštinu sprovelo bi Državno veće
- uputsvo je bila neka vrsta uslova za ujedinjenje koja je predočena regentu Aleksandru a u odgovru na ovo uputsvo delegacije, regent Aleksandar je 1. decembra 1918. proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne Države Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, koje se od 1920. do 1929. zove Kraljevina SHS.
Ovim činom regent Aleksandar je unapred odredio pitanje oblika vladavine buduće zajedničke države a sa čime se složila i delegacija Države SHS (delegacija NV).
- Međunarodni položaj kraljevine SHS i pitanje granica po formiranju države -
- država je imala površinu od oko 248 000 km2 i granicu dugu 3000 km; jedino sa Grčkom imala zadovoljavajući odnos; dok sa ostalima taj odnos nije bio povoljan, naime, rešavanjem pitanja razgraničenja u Banatu SHS uspostvalja dobar odnos sa Rumunijom ali sa Albanijom je uvek bilo nekog uznemirenja (Albanija je bila na putu da postane italijanska kolonija), kao i sa Bugarskom koja je izražavala teritorijalne pretenzije prema Makedoniji, kao i sa Mađarskom jer je ona težila revanšionizmu (oduzeta joj Vojvodina). Situacija sa Italijom bila izuzetno loša, naime Italija je sve do 1921 g. podržavala restauraciju kraljevine Crne Gore (kralj Nikola I Petrović bio je tast italijanskog kralja a umro je 1921 g.). Pored toga Italija je težila dubljem prodoru na Balkan pa je planirala da okupira Albaniju a SHS se tome snažno protivila i ulagala maksimum napora da do toga ne dođe (B. Petranović kaže : ’’Italija je postajala politička opsesija kraljevine SHS’’)
- veoma dobre odnose SHS je imao sa Francuskom koja je SHS posmatrala kao stub svoje politike na Balkanu. Javno mnjenje kraljevine SHS je bilo frankofilski raspoloženo. Francuska je stipendirala studente, davala zajmove za nabavku oružja, ... Uopšte uzeto, od svih velikih sila Francuska je imala najveći uticaj u državi.

- Vatikan je dugo odbijao da prizna Kraljevinu SHS

PARLAMENTARIZAM u kraljevini SHS do 1929 g.

- Stranke -
- Demokratska i Radikalna stranka bile su dve najveće i najuticajnije partije u kr. SHS.
DS je formirana u Sarajevu 1919 g., od više liberalnih stranaka i grupa sa teritorije cele kraljevine SHS. Istaknuti članovi su bili Ljubomir Davidović (bivši srpski samostalni radikal) i Svetozar Pribićević (predstavnik demokrata iz tzv. prečanskih krajeva).
S. Pribićević je bio protiv autonomije jer je smatrao da ona ugrožava homogenost države. Za DS su Srbi, Hrvati i Slovenci bili jedan narod i DS je isključivala sve istorijske, plemenske i verske razlike između ova tri naroda.
- Radikalna stranka, na čelu sa N.Pašićem, je bila predstavnik srpske buržoazije i težila je da obezbedi političku prevlast srpske buržoazije u kr.SHS. To je bila stranka sitnog i srednjeg građanstva, činovništva, vojske i seljaštva. Regent(kralj) Aleksandar je podržavao RS. Budući da je poticala još iz vremena kraljevine Srbije, RS se nije mnogo obazirala na svoj program već je akcenat stavljala na politički pragmatizam i političku komninatoriku, svu u cilju što dužeg održanja na vlasti.
Napomena : RS i DS su nastupali zajedno po pitanju uređenja kr.SHS. Zalagali su se za monarhistički oblik vladavine, za centralističko uređenje i unitarno organizovanu državu.
- Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) je nastala iz Hrvatske pučke seljačke stranke (HPSS), koju su još 1904. osnovali braća Antun i Stjepan Radić. HRSS se zalagala za državu Hrvatsku te je svojim republikanskim i konfederativnim programom postala nosilac hrvatskog otpora centralističkom uređenju kr.SHS,a za koji su se zalagale DS i RS.
Konfederativni program uređenja kr.SHS se zasnivao na nagodbi Srba i Hrvata u kr.SHS, odnosno dogovoru ova dva naroda pri čemu su svi ostali narodi i manjine bili isključeni.
HRSS je bojkotovala rad Ustavotvorne skupštine jer se nije slagala sa uređenjem koji propisuje Vidovdanski ustav a čestim bojkotima izbora, HRSS je izražavala svoje separatističke sklonosti.
- Slovenska ljudska stranka (SLS) je forimirana 1905. i bila je izuzetno katolički orjentisana jer je program stranke zagovarao ideju da društvo mora biti usklađeno sa nečelima katoličke vere i interesima katoličanstva, pa zato i ne čudi što su dobili naziv ’’papisti’’.
Isprva proaustrijski orjentisana, SLS je vremnom počela da pruža podršku monarhiji (kr.SHS) i srpskim radikalima, koristeći ovu poziciju da dominira Slovencima. SLS je bila neka vrsta protivteže hrvatskom pitanju (hrvatskoj hegemoniji).
- Jugoslovenska muslimanska organizacija (JMO) je nastala feb.1919. Zastupala je interese bogatih muslimana. Prihvatala je monarhiju (kr.SHS) i srpsku dinastiju. Branila je interese islamske vere. Pruživši podršku DS i RS, prilikom usvajanja Vidovdanskog ustava, JMO je dobila značajne ustupke od vlade.

- Komunisti → povratnici iz Rusije su marta 1919. formirali komunističi savez ’’Pelagić’’ koji se ugledao na boljševike, i stremio ka komunističkoj revoluciji. Zahtevali su nacionalizaciju zemlje. Očigledno je da su bili pod velikim utiskom Oktobarske revolucije.
Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) – SRPJ(k) je nastala aprila 1919. ujedinjenjem raznih opcija socijaldemokratije kr.SHS i nekih komunista. SRPJ(k) je pristupila Trećoj komunističkoj internacionali (sediše u Moskvi) odnosno Kominterni. Kominterna je bila centralistički organizovana te je, pristupom SRPJ(k) u nju, ona imala pravo da postavlja i određuje rukovodeći kadar SRPJ(k). Juna 1920. SRPJ(k) menja ime u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). Na opštinskim izborima 1920. KPJ pobeđuje u Beogradu, Skoplju i Nišu. KPJ se zalagala za ostvarenje sovjetske republike po ugledu na Oktobarsku revoluciju te je njen izborni rezultat bio pretnja monarhiji kr.SHS.
Eliminacija KPJ iz političkog života kr.SHS usledila je vladinom aktom pod nazivom ’’Obznana’’ i poništavanjem komunističkih mandata u Ustavotvornoj skupštini.

___________________________

- Odlike parlamentarizma u kraljevini SHS
u periodu 1921 – 1929 g. -

- Vidovdanski ustav je dao široka ovlašćenja kralju što je ovaj iskoristio da obezvredi ideju parlamentarizma. Kralj je često imenovao ministre koji nisu bili poslanici Narodne skupštine niti se obazirao na skupštinsku većinu. U periodu 1921 – 1929 g. vlade su mahom sastavljane na dvoru a ne u skupštini. Kralj je rušio vlade sa skupštinskom većinom ili formirao vlade bez skupštinske većine. Ako mu se nešto ne bi dopalo, kralj je raspuštao skupštinu. Za svoje postupke,po Vidovdanskom ustavu, nikom nije odgovarao te je postao dominantni faktor u političkom životu kraljevine SHS.
- kralj Aleksandar je želeo da sve poluge vlasti drži u svojim rukama. Do 1929g. veliki uticaj je dobio dvor, odnosno dvorska kamarila a na dvoru su formirane vlade. Preko dvorske kamarile kralj se mešao u r
Pored toga, kralj je imao i podršku u vojsci, i kao njen vrhovni komandant, i preko organizacije ’’Bela ruka’’ na čijem čelu se nalazio general Petar Živković, komandat kraljeve garde i potonji premijer u šestojanuarskoj diktaturi.



- kuriozitet parlamentarnog života u kr.SHS :
1) niti jedna skupština, izabrana u periodu 1921-1929 g., nije ispunila
svoj četvorogodišnji mandat.
2) česte smene vlada
3) Parlament je bila pretvorena u tribinu za političko mitingovanje,
donošenje zakona i utvrđivanje budžeta a nije bilo osposobljena za
rešavanje privrednih i socijalnih pitanja.
4) postojanje mnoštva stranaka
(npr. na izborima 1925 g. pojavilo se 45 stranaka)
5) nepricipijelnost stranaka – stranke su često menjale svoje stavove,
opredeljenja i saveznike u zavisnosti od političkih potreba (znači:
bitnija je bila politička kombinatorika i pragmatizam no
principijelnost i doslednost stranačkog programa)
6) česti vanredni izbori (1923, 1925, 1927)
- u Parlamnetu kr.SHS je vladala velika netolerancija. Naime, poslanici su vređali i po nacionalnoj i po verskoj osnovi; poslovnik je često zlouoptrebljivan; javljale su se nebrojene opsrtukcije; namoral se niko nije obazirao te su vređani i najpošteniji; razgovor, dogovor i sporazum zamenila je svađa u svom ogloljenom obliku; sredstva obračuna sa političkim protivnicima nisu birana.
Mora se imati i u vidu da je tradicija parlamentraizma pre ujedinjenja kao i građanska demoktarija bila nerazvijena.
Na slabljene Parlamenta, kao institucije, naročito je uticao i kralj Aleksandar svojim ponašanjem, jasno stavljajući do znanja da ne poštuje tu instituciju.
Vrhunac krize parlamentarizma u kr.SHS izbio je sukobom Radikala i Seljačko-demokratske koalicije(SDK), koji je imao tragičan epilog. Radikalski poslanik Puniša Račić je juna 1928., u Parlamentu, ubio i ranio nekoliko poslanika SDK.
Situaciju je iskoristio kralj Aleksandar da uvede šestojanuarsku diktaturu.

[left]

- Ustavotvorna skupština –

- vlada Milenka Vesića je izradila Nacrt zakona o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu koji je PNP usvojilo 2.sep.1920. Ovaj zakon je u suštini bio Zakon o izborima Kraljevine Srbije iz 1903 g.
Zakon je predviđao – pravo glasa ima svaki muškarac koji navrši 21 godinu, mora da je državljanin kr. SHS, i da živi najmanje 6 meseci u mestu gde je prijavljen.
Žene i vojna lica nisu imala pravo glasa. Kao ni Nemci, Mađari, Rumuni, Italijani, Jevreji.
Zbog velikog broja nepismenih, glasanje se obavljalo kuglicom.
Jedan poslanik se birao na 30 000 stanovnika.
Zakon je predviđao da Ustavotvorna skupština radi 2 godine.
- Izbori za Ustavotvornu skupštinu su održani 28. nov. 1920. a na izborima su učestvovale 22 stranke; birano je 419 poslanika.
- rezultati : Demokratska stranka - 92 mandata / Narodna radikalna stranka – 91 / Komunistička partija Jugoslavije – 58 / Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS Stjepana Radića) – 50 / Savez zemljoradnika – 39 / Slovenačka ljudska stranka (SLS Antona Korošca) – 27 / Jugoslovenska muslimanska organizacija – 24 / Hrvatska težačka stranka (Narodni klub) – 7 / Hrvatska zajednica – 4 / Nacionalna turska organizacija – 8 / Republikanska stranka – 3 / Hrvatska stranka prava – 2
- Poslovnik Ustavotvorne skupštine je predviđao da poslanici moraju da polože zakletvu kralju
- Ustavotvorna skupština je prvo zasedanje održala 12.dec.1920., redovan rad je otpočeo 23.dec.1920. a 2.jula 1921. je pretvorena u Zakonodavnu radnu skupštinu. Za predsednika skupštine je izabran dr Ivan Ribar
- Ustavotvoran skupština je donela odluku da se Ustav kraljevine SHS donese prostom većinom (više od polovine poslanika) što je bilo suprotno sa Krfskom deklaracijom koja je predviđala da se Ustav donese 2/3 većinom

- Vidovdanski ustav (28.jun 1921.) –


- Nacrt Ustava kraljevine SHS je sastavila vlada Milenka Vesića a srpske stranke, Demokratska i Radikalna, su uz pomoć Saveza zemljoradnika i Jugoslovenske muslimanske organizacije obezbedile, 223 glasova poslanika, za usvajanje Ustava.

Odredbe Vudovdanski ustav →
1) država je definisana kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija
2) službeni jezik je srpsko-hrvatski-slovenački
3) državna hima,grb i zastava je kombinacija obeležja tri naroda (Srba-Hrvata-Slovenaca)
4) zakonodavnu vlast vrše : kralj & Narodna skupština (ali, kralj je bio dominirajuća figura, naime, kralj je sazivao Narodnu skupštinu i imao je pravo da je raspusti, kralj je potvrđivao i proglašavao zakone, kralj je bio vrhovni komandant vojske, kralj je zastupao državu u odnosima sa inostranstvom; kralj nije nikome odgovarao niti je mogao biti tužen; kralj je donosio odluku o ratu i miru; sudske presude bile su izricane u njegovo ime; kralj je imenovao predsednika i članove vlade – ovi članovi su bili odgovorni i kralju i skupštini ali faktički samo kralju, regent Aleksandar je često postavljao po ličnom nahođenju članove vlade (ne vodeći računa o skupštini tj. da li članovi vlade imaju skupštinsku većinu)
- uredbom vlade iz 1922 g., država je podeljena na 33 oblasti a na čelu svake se nalazio veliki župan koga je postavljao kralj
5) građani su imali : biračko pravo, slobodu štampe, pravo na udruživanje,zbor i dogovaranje
6) ustavom je ozakonjeno načelo neprikosnovenosti privatnog vlasništva i ekonomskog liberalizam
7) ustav je ukinuo feudalne odnose (feudalizam)
[left]

-VOJSKA KAO POLITIČKI FAKTOR-

- Srpska vojska je u novoformiranoj državi (kraljevini SHS) bila veoma važan faktor. Naime, srpska vojska je još pre ujedinjenja prodrla na teritoriju Države SHS ( Bosne, Hrvatske, Slovenije,...) i Crne Gore a nakon proglašenja ujedinjenja, srpska vojska je imala zadatak da brani granice nove države i da brani unutrašnji poredak. Na spoljnom planu najveći protivnik kraljevine SHS je bila Italija a na unutrašnjem crnogorski separatisti (’’zelenaši’’ – pristalice svrgnutog kralja Nikole I Petrovića), ’’frankovci’’ u Hrvatskoj, VMRO u Makedoniji i mnogi drugi. Tako je vojska postala odlučujući faktor odbrane teritorijalnog integriteta nove države, međunarodno nepriznate i neutvrđenih granica, na kojima su buktali sukobi. Srpska vojska je obezbeđivala demarkacione linije, osiguravala javne objekte, skladišta, luke, komunikacije. Vojna lica su imala i civilna zaduženja, npr. bili su komandanti mesta, železničkih stanica, graničnih odseka,...
- maja 1919 g. na osnovu odluke Vrhovne komande u Beogradu, pokrenuta je ofanziva, protiv Austrijanaca, pod komandom generala Krste Smiljanića koji 6. juna 1919 g. zauzima Celovec i time Korušku pripaja kraljevini SHS.
- avgusta i septembra uspostavljen je front prema Rumuniji jer je ova izražavala pretenizije prema celom Banatu
- u jesen 1918 g. započete su vojne operacije prema Albaniji (na albanskoj granici se vodio rat) zbog italijanskih pretenzija na tu zemlju, zbog stacioniranja italijanskih trupa u Valoni, i zbog podbunjivanja albanskih plemana, od strane Italijana, da ratuju sa srpskim trupama na albansko-srpskoj granici
Plan italijanskog generala Pijetra Badolja : → on je bio zamenik komandanta italijanske Vrhovne kmande a njegov plan je predviđao upotrebu svih subverzivnih sredstava za rušenje i razjedinjenje kraljevine SHS. Prema planu, koji su odobrili predsednik vlade Orlando, ministar spoljnih poslova Sonino i general Diaz, predviđeno je angažovanje agenata, sredstava za kupovinu štampe, pridobijanje klera, aktiviranje pristalica starog režima.
- situacija sa Italijom je bila najteža o čemu svedoči podatak da se u periodu april,jul i novembar 1919. i u leto 1920 g. očekivao otvoreni rat između kraljevine SHS i Italije
- regent Aleksandar je od završetka balkanskih ratova pa sve do smrti kralja Petra I (1921) obavljao funkciju vrhovnog komandanta vojske. On je imao odlučujući uticaj na postavljenje visokog oficirskog kadra i vojnih ministara.
- oficirski kadar vojske kraljevine SHS se mahom bazirao na srpskim oficirima ali postojali su i oficiri iz redova crnogorske vojske kao i austrijski oficiri(primljeni u vojsku SHS).
napomena: u sastav nove vojske ušlo je oko 35 % aktivnih srpskih oficira, oko 500 crnogorskih i oko 2500 austrijskih. Skoro polovinu oficirskog kadra nove armije činili su oficiri vojske koja je ratovala na strani Centralni sila (ovo je bio izuzetno redak slučaj u istoriji vojske i ratovanja).
- glavnokomandujući kadar u Vrhovnoj komandi činio je rukovodeći ratni kadar srpske vojske sa istaknutim ličnostima kao što su : Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Petar Bojović, generali Miloš Vasić, Janković,...
- armija je u maju 1920 g. brojala oko 200 000 ljudi a putem mobilizacije taj broj se udvostručavao na 400 000 (jul – avgust 1920., izvršena je mobilizacija zbog italijanske opasnosti)