Kraljevina Jugoslavija

- ŠESTOJANUARSKA DIKTATURA -


- (državni udar 6.jan.1929.) -
- 06.01.1929. kralj Aleksandar je zaveo monarhodiktaturu (ili državni udar). Suspendovao je Vidovdanski ustav, raspustio Parlament, zabranio stranke sa verskim ili plemenskim obeležijima. Za premijera je imenovao svog vernog generala Petra Živkovića.
- na ovaj čin odlučio se iz 3 razloga :
glavni - 1) opšte krize parlamentarizma & 2) ideje jugoslovenstva
3) manifestacije moći ka spoljnom neprijatelju, pre svega Italiji, da se zemlja neće raspasti
- potom je usledila kraljeva Proklamacija u kojoj kralj navodi razloge koji su ga nagnali na zavođenje diktature; spominje ’’najviše narodne i državne interese’’ ali uočljivo je da se kralj Aleksandar već ranije pripremio za zavođenje diktature, o čemi svedoči paket zakona koji su stupili na snagu, istvoremeno kada je objavljena i Proklamacija
- zakonodavstvo ’’šestojanuarske diktature’’ :
O kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi, odbacio je odredbe Vidovdanskog ustava koje su predviđale ustavnost i parlamentarizam, utvrdio je da je kraljevina SHS nasledna monarhija, a da je kralj nosilac celokupne vlasti u zemlji, zapovednik vojne sile, donosilac i proglašivač zakona.
O zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi zabranio je rad političkim partijama i organizacijama koje nose versko ili plemensko obeležje.
O štampi je bio restriktivan i išao je za potrebom kreiranja javnog mjenja.
O opštinama i samoupravama je trebalo da dovede do pouzdane lokalne uprave.
O Sudu za zaštitu države je stvorio institucinalnu zaštitu zakonodavstva diktature.
- podršku za diktaturu, kralj je našao u vojsci, policiji, sudstvu, hrvatskim finansijskim krugovima (Hrvati su tada imali ubedljivo najviše keša), dvorskoj kamarili (grupi dvorskih radikala i demokrata). Na spoljnopolitičkom planu, kralj je podršku našao u Francuskoj i Čehoslovačkoj, državama sa najviše stranog kapitala u kraljevini SHS, koje su bile zabrinute za sudbinu svog kapitala usled opšte političko-ekonomsko-nacionalne krize kraljevine SHS.
- srpska i hrvatska opozicija nisu se suprotstavile kraljevoj diktaturi a ni narod kr.SHS, koji je očekvao od kralja da reši socijalno-ekonomsku krizu. Srpska opozicija, usled zabrana stranka sa nacionalnim obeležijima, nije bila sposobna ni za kakav vid vanparlamentarne, odnosno nepolitičke, borbe dok hrvatska opozicija se nadala rešenju hrvatskog pitanja, direktno kralj-Hrvati, bez učešća Srba, ali Hrvatima (Mačeku) je sve ostalo na nadanju jer se kralj izjasnio za ideju jugoslovenstva.
- mnogi ugledni političari su prognani, osuđeni i internirani, npr. radikal S.Pribićević, Maček, Dragoljub Jovanović (Savez zemljoradnika), Anton Korošec, ...

- usled izbijanja Velike ekonomske krize 1929 g. i njenog efekta na kraljevinu SHS 1930., ekonomska sitacija u kr.SHS,ionako nepovolja, dodatno se pogoršala. Kralj je pokušao da reaguje (1930 g. uzeo zajam od Francuza, otpisani dugovi seljacima), ali sve je bilo bezuspešno; pa pritisnut unutrašnim neprilikama i spoljnim pritiscima (Francuska i Čehoslovačka), odlučuje se na ograničenu ustavnost tj. donošenje Oktroisanog ili Septembarskog ustava 1931 g. Ime ’’Oktroisani’’ potiče zbog jednostranog monarhovog akta te se zato tako i zove.

Oktroisani ili Septembarski ustav iz 1931 g. →

Ovim Ustavom, diktatura nije ukinuta već je postala javna (a ne više lična).
Ustav je predviđao ustavnu i naslednu monarhiju. Termin parlamentarizam je izbačen iz Septembarskog ustava (a postojao je u Vidovdanskom).
Formiran je dvodomni Parlament pod nazivom Narodno predstavništvo, koje se sastojalo od Narodne skupštine i Senata. Poslanici Narodne skupštine su birani na opštim izborima dok su poslanike Senata delegirali kralj i Narodna skupština. Da bi neki zakon postao punovažan, morao je da prođe oba doma i da ga potvrdi kralj; ovim činom kralj Aleksandar je opet dominirao kao politička figura.
Kralj je izdejstvovao za sebe još veća ovlašeća no ranije(kao u Vidovdanskom ustavu) članom 116. Septembarskog ustava, koji je predviđao da kralj ima pravo da u vanrednim sitacijama deluje mimo Ustava i Zakona; ’’vanredne sitacije’’ nisu navedene već su se mogle tumačiti veoma široko te je kralj, sada, imao veoma veliku, ubedljivu, vlast.
Po novom ustavu, kralj je i dalje imao pravo da proglašava zakone, raspušta skupštinu, predstavlja državu u inostranstvu, oglašava rat, zaključuje mir, itd. Takođe, imao je pravo da imenuje i razrešava predsednika ministarskog saveta i ministre. Ovaj ustav je takođe zadražao i administrativno – teritorijalnu podelu na banovine iz 1929.
- reakcije : okt./nov. 1931. izbio je prvi javni protest protiv diktature u režiji komunista na Beogradskom univerzitetu; ubrzo su i seljaci se pobuni, zbog ekonomske krize, (seljaštvo čini 80 % stanovništva kraljvine SHS), što koriste političari da napadnu premijera Petra Živkovića te ovaj, 1932 g., biva smenjen
napomena : diktaturom je kralj Aleksandar želeo i da pokaže Italiji da je zemlja stabilna i da se neće raspasti; ali istovremeno, diktatura je podstakla hrvatski i makedonski separatizam, oličen u ustašama odnosno u VMRO-u; Mađari i Italijani su pomagali usteše i VMRO; svima njima je smetao kralj Aleksandar te su nastojali da ga eliminištu, te je tako atentant u Zgrebu 1933. bio neuspešan ali atentan u Marseju 1934. je bio uspešan.
KPJ & šestojanuarska diktatura → KPJ je diktaturu nazivala fašističkom i otvoreno se suprtotsavljala kralju Aleksandru. Ali KPJ je bila malobrojna stranka te kada je, pod uticajem Kominterne, 1929 g. pozvala narod na ustanak, taj poziv nije imao realnog odjeka. Ali kralj je situaciju iskoristio protiv KPJ te je usledilo : ubistvo sekretata KPJ Đure Đakovića i 7 sekretara SKOJ-a, rukovodstvo je, zboge respresije režima, pobeglo u inostranstvo a organizacija KPJ u kraljevni se raspala.

Ideja jugoslovenstva

- 3.okt. 1929. kraljevina SHS menja ime u kraljevina Jugoslavija; ovim činom kralj je hteo da eliminiše plemenske oznake sva tri naroda (S-H-S) te da formira jugoslovensku naciju i da uspostavi zvaničnu političku ideologiju, oličenu u formi integralnog jugoslovenstva.
- u cilju ove ideologije srpovedena je administrativna reforma : zemlja je podeljena na 9 banovina sa Upravom grada Beograda sa Pančevom i Zemuniom (znači 9+1).
Banovine – formanje banovina, kralj je nastojao da eliminiše sva plemensko-nacionalna obeležja naroda S-H-S, te su u tom cilju, granice zasnovane na ekonomsko-privredno-saobraćajnim osnovama; imena banovima bila su geografskog porekla, odnosno imena reka (8 banovina) i jedna primorska banovina.
Na čelu banovine nalazio se ban, koga je lično kralj postavljao, čime je kraljev centralizam dodatno ojačan.
- potom se prešlo na stvaranje raznih organizacija koje su u svome imenu imale prefiks ’’jugoslovenske’’,npr. stranka Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija (JRSD), koja je uživala kraljvu podršku sve do njegove smrti. Sve partije sa nacionalnim obeležijima su zabranjene – 1931 g. JRSD je pobedila na izborima, ali treba napomenuti da sve stranke koje su postojale pre šestojanuarske diktature nisu učestvovale jer su u svom imenu imali neko plemensko obeležje pa im je rad bio zabranjen. JRSD je 1933 g. promenila ime u JNS, odnosno Jugoslovenska nacionalna stranka. Ali kraljevom smrću 1934 g. njen uticaj slabi te se ona raspada.
nap: Jugoslovenstvo je pod kraljem Aleksandrom dobilo karakter državne ideologije u državnom i nacionalnom integralističkom obliku, a zavladalo je voljom države (kraljevim dekretom) a ne voljom naroda S-H-S.
Tako su narodi Jugoslavije prsali da postoje u ime spašavanja države te su sada svi bili Jugosloveni.
- Zagrebačke punktacije (nov.1932) -
(pitanje državnog preuređenja kraljevine Jugoslavije)
- na sastanku SDK (Seljačko demokratske koalicije) u Zagrebu novembra 1932 g., prisustvovali su : Vlatko Maček, Dušan Bošković, Hinko Krizman, Juraj Šutelj (svi članovi SDK) i Ante Trumbić (kao nezavisan) i Mile Budak (hrvatski desničarski nacionalista). Sam sastav članova skupa upućivao je na jedinstvo Hrvata u pogledu pitanja državnog preuređenja kraljevine Jugoslavije.
- doneta je Rezolucija pod nazivom ’’Zagrebačke punktacije’’, koja je donela sledeće zaključke :

1) narod je izvor političkog autoriteta
2) seljaštvo je temelj organizacije sveukupnog života
3) osuđena je ’’srpska hegemonija’’
- najvažnija odluka ’’Zagrebačke punktacije’ je bila borba protiv ’’srpske hegemonije’’ u kr.Jugoslaviji; Učesnici skupa su zaključili da se mora povesti borba protiv srpske prevlasti u Jugoslaviji. Srbi su dominirali u vladajućim strukturama Jugoslavije a ta dominacija je dostigla vrhunac zavođenjem diktature 1929 g. Stoga, bilo je potrebno da se državno uređenje preuredi i da se buduća organizacija države formira tako da isključi prevlast jednog naroda nad ostalima.
- nisu samo Hrvati bili nezadovoljni državnim uređenjem već i Slovenci. Naime, Anton Korošec se zalagao za ujedinjenje svih Slovenaca u okviru jedinstvene jugoslovenske države i samostalne Slovenije. I JMO je tražila da Bosna bude priznata kao ravnopravna političko-istorijska jedinica Jugoslavije. I Ljubomir Davidović iz DS-a je tražio preuređenje Jugoslavije tako što bi se umesto trijalističkog uređenja (S-H-S) formila i četvrta državna zajednica, odnosno Bosna sa južnom Dalmacijom.
- Ubistvo kralja Aleksandra i namesništvo -
- 9.okt.1934. ubijen je kralj Aleksandar u Marseju, od strane ustaša i VMRO-a (kojima su pomagale Italija i Mađarska)
- prema kraljevom testamentu, maloletnom Petru II Karađorđeviću postavljeno je namesništvo od 3 člana :
1) namesnik knez Pavle Karađ., kraljev brat od strica,i sin kneza Arsenija;dominantna figura u namesništvu i sva vlast je pripadala njemu
2) Radenko Stanković, senator i ministar prosvete
3) Ivo Pervić, ban savske banovine
- Namesništvo je pod pritiskom narodnog nezadovoljstva i sve učestalijim zahtevima za preuređenjem države, napustilo diktaturu ali nije se odreklo centralizma i unitarizma.
- formirana je vlada na čelu sa Bogoljubom Jevtićem koja se januara 1935., u Parlamentu, izjasnila da će poštovati Septembarski ustav i jedinstvenu jugoslovensku naciju i državu.
5. maja 1935. usledili su opšti izbori na kojima je vlada Bogoljubom Jevtićem pobedila nad Udruženom opozicijom (SDK i srpska opozicija). Ali njegova vlada je ubrzo pala zbog dva razloga :
1) nije ubedljivo pobedila na izborima već jedva
2) nije htela da traži sporazum sa nezadovoljnim Hrvatima po pitanju preuređenja države, već ih je jednostavno ignorisala, što nije smela da čini jer je izborni rezultat SDK-a bio jak (SDK je uživao podršku u narodu).

- potom je formirana vlada Milana Stojadinovića, koja je počivala na savezu jednog dela srpskih radikala, SLS-a i JMO-a te je usledio kraj šestojanuarske diktature.
Rezime : B.Petranović iznosi mišljenje da je – uvođenje šestojanuarske diktature i uvođenje jugoslovenstva putem dekreta kralja Aleksandra, nastalo da onemogući raspad države i bujanje nacionalizma, postiglo upravo suprotan efekat; naime, nacionalizam i separatizam je ojačao a šestojanuarska diktatura nije simbolizovala čvrstinu jugoslovenske države već je nagovestila njen aprilski slom 1941.

- VLADA MILANA STOJADINOVIĆA - (jun 1935. – decembar 1938. – februar 1939.)

- o M. Stojadinoviću : kada je došao na vlast uživao je podršku kneza Pavla i Britanaca; bio je jedan od najbogatijih ljudi u zemlji; 2 puta je bio ministar finansija – prvi put 1923 g. u vladi N.Pašića, i zaslužan za stabilizaciju dinara, drugi put 1935 g. u vladi Bogoljuba Jevtića; na spoljno poltičkom planu težio je povezivanju Jugoslavije sa Italijom i Nemačkom, a isto to i na privrednom (→ sve ovo je dovelo Jugoslaviju do prekida u međunarodnim odnosima sa starim saveznicima, tj. Francuzima i Britancima); list ’’Vreme’’, glasilo JRZ-a, kojim je upravljao brat M.Stojadinovića, popularisalo je nemačke i italijanske uspehe, npr. govori Jozefa Gebelsa; povoljno mišljenje o M.Stojadinoviću imao je Gering; opozicija u Jugoslaviji je doživljavala M.S.-a kao fašističkog političara.
- nakon pada vlade Bogoljuba Jevtića, formirana je juna 1935., po volji kneza Pavla, vlada Milana Stojadinovića; političku osnovu vlade činili su :

1) namesnik knez Pavle

2) JRZ – Jugoslovenska radikalna zajednica; režimska stranka, sastavljena od dela srpskih
radikala predvođeni M.Stojadinovićem, SLS-a (Slovenska ljudska stranka Antona
Korošeca) i JMO (Spaho).
nap № 1: JRZ je bila savez dela srpskih radikala, bosanskih muslimana i slovenačkih klerikalaca
nap № 2: JRZ je sebe smatrala naslednikom Radikalne stranke, a M.Stojadniovića naslednikom N.Pašića. JRZ je istisnula iz politike JNS (Jugosl. Nacionalnu stranku) nakon kraljevog ubistva u Marseju
nap № 3 : JRZ je branila državni i nacionalni unitarizam i suzbijala hrvatski nacionalizam; zalagala se za jedinstvo teritorije Jugoslavije i jedinstveno jugoslovensko državljanstvo a M.S. je zagovarao ’’realno jugoslovenstvo’’ koje nije negiralo plemenske posebnosti naroda SHS, nego je te posebnosti htelo da prevaziđe
ekonomskim povezivanjem
- Milan Stojadinović i Hrvati (hrvatsko pitanje) -
- knez Pavlje je smenio B.Jevtića jer ovaj nije hteo da postigne sporazum sa Hrvatima, što je Pavle veoma želeo, te je namesnik imenovao M.Stojadinovića za premijera; M.S. je pregovarao sa Mačekom, nudeći mu nekoliko ministarskih mesta u vladi ali ovaj je to odbio jer je tražio reviziju Septembarskog ustava iz 1931 g.
- blokada hrvatskog pitanja → M.S. je to postigao na dva načina :

1) na unutrašnjem planu – udruživanjem sa Slovencima (SLS), Muslimanima (JMO) i oslanjanjem na srpsku buržoaziju i kneza Pavla
2) na spoljnom planu – M.S. je razvijaodobre odnose sa Nemcima i Italijanima, nastojeći tako da : a) onemogući Hrvatima da traže intervenciju tih zemalja, i b) parališe rad ustaške emigracije
nap : M.S. je bio pristalica centralističko-unitarističke Jugoslavije pod dominacijom srpske buržoazije a srpsko-hrvatske odnose je posmatrao sa stanovišta unitarističke pozicije : jedna država – jedan narod – jedan kralj; stoga je on odbijao sve hrvatske zahteve za federalno uređenje Jugoslavije i reviziju Ustava iz 1931 g
- SPORAZUM U FARKAŠIĆU (8.okt.1937.) -
- hrvatska i srpska opzicija, nezadovoljna vladom M.S.-a, formirala je Blok narodnog sporazuma, odnosno udružila se; to udruživanje je zaključeno ’’sporazumom u Farkašiću’’ 1937 g. između SDK (Seljačko-demokratska koalicija (Hrvati) & srpske Udružene opozicije ( NRS – Aca Stanojević, DS – Lj.Davidović, SZ – Jovan Jovanović) .
- sporazum je predviđao :
1) formiranje koncentracione vlade
2) ukidanje Ustava iz 1931 g. i donošenje Privremenog zakona
3) Privremeni zakon je predviđao :
• monarhistički oblik vladavine
• suverenstvo dinastije Karađorđević
• garantovanje političkih i građanskih sloboda
• parlamentarizam
• donošenje izbornog zakona i raspisivanje izbora za Ustavotvornu skupštinu, a nov
Ustav bio bi donet samo većinom glasova Srba, Hrvata i Slovenaca
- M.S. je odbio ovaj sporazum, odnosno pregovore sa opozicijom o reviziji Ustava iz 1931., izgovarajaći se da on ne može da o tome pregovara sve dok je Petar II maloletan. I knez Pavle je bio protiv sporazuma u Farkašiću
- Konkordat –
- definicija konkordata → ugovor rimskog papa sa nekom državom, koji urređuje pravne
odnose između katoličke crkve i te države
- potpisan je 1935 g. u Rimu ali nikada nije ratifikovan u jugoslovenskom parlamentu

- preko konkordata M.Stojadinović je želeo : 1) da se približi Vatikanu i Italiji &
2) da poboljša odnose sa katolicima u Hrvatskoj i tako zaobiđe HSS
- nikada nije ratifikovan jer je konkordat pružao privilegije katoličkoj crkve kakve SPC nije uživala. SPC je povela ogorčenu borbu koja je dosegla kulminaciju u julu 1937 g., kada se činilo da je zemlja na ivici građanskog rata. SPC je sa svojim vernicima predvodila ulične demonstracije, sukobi pravoslacnih demonstranata sa žandarmerijom bili su učestali, SPC je zašretila eksomunikacijom onim posanicima koji budu glasali za ratifikaciju Konkordata.
- M. Stojadinović suočen sa svim otoprom SPC i sprske opozicije morao je da odustane od
ratifikacije Konkordata
- Izbori 11.dec.1938. → (poslednji opšti izbori u Jugoslaviji) -
- na izborima su učestvovale tri liste : JRZ – Milana Stojadinovića, osvojili 55% glasova, Mačekova lista – 44 % i Zbor – Dimitrija Ljotića – 1%; Mačekovu listu je činila koalicija SDK & srpska Udružena koalicija, formirana na osnovu ’’sporazuma u Farkašiću’’.
- Iako je vlada M.S., odnosno JRZ, pobedila na tim izborima, HSS (Hrvatska seljačka stranka Vlatka Mačeka) je dobio ubedljivo najviše glasova u svojoj dotadašnjoj političkoj istoriji; taj dobar izborni rezultat HSS-a ukazivao je na sledeće → hrvatsko pitanje se mora hitno rešiti, da bi se zemlja konsolidovala na unutrašnjem planu pred očigledni početak II Svetskog rata; ovo je uvideo i knez Pavle i Britanci.
HSS je nakon izbora, odbio da učestvuje u radu jugoslovenskog Parlamenta, kao i nakon izbora 1935 g. jer niti Bogoljub Jevtić niti Milan Stojadinović nisu hteli da izađu u susret predlogu HSS-a o rešavanju hrvatskog pitanja.
Izbori su pokazali da su Hrvati ujedinjenji a Srbi podeljeni (940 000 glasalo je za Stojadinovića a 600 000 za srpsku Udruženu opoziciju), Slovenci, muslimani i manjine su glasali za Stojadinovića (što i ne čudi jer je JRZ bio konglomerat tri partije).
- pad Milana Stojadinovića -
- spoljnopolitička orjentacija M.S. ka Italiji i Nemačkoj dovela je do političke i ekonomske povezanosti (zavisnosti) Jugoslavije od ovih zemalja; ovo se nije dopadalo knezu Pavlu, Britancima, Francuzima i vojnom vrhu (generalšatabu) te je M.Stojadinović izgubio njihovu podršku. Pored toga, M.S. nije hteo da reši hrvatsko pitanje i da razgovara sa Mačekom o tome, i pored sjajnog izornog rezultata HSS-a, te je izgubio kredibilitet na unutrašnjem planu. Protiv M.S. bili su i SPC (zbog Konkordata), srpska Udružena opozicija, razni separatistički pokreti (ustaše i VMRO),...
- seljacima je vlada M.Stojadinovića otpisala 50 % dugova ali i pored toga 600 000 glasova je pripalo srpkoj Udruženoj opoziciji

- izgubivši podršku i na spoljnopolitičkom i na unutrašnjem planu, vlada M.Stojadinovića je oborena februara 1938 g. M.Stojadinović nije očekivao smenu ali protiv njega su bili i knez Pavle i Mehmed Spaho(JMO) i Anton Korošec (SLS) kao i Britanci, svi oni koji su i doveli M.Stojadinovića na mesto premijera.
- reakcija i sudbina M.Stojadnovića na smenu → on se osećao izdanim i to pre svega od kneza Pavla, za koga je rekao da mu je zabio nož u leđa; na mestu premijera zamenio ga je Dragiša Cvetković, za koga je M.S. rekao da ga nasleđuje najgori član njegove dotadašnje vlade, D.C je bio ministar za socijalnu politiku.

II Svetski rat je M.S. proveo na Mauricijusu pod kontrolom Engleza.
Napisao je delo (memoare) ’’Ni rat ni pakt’’.

sadržaj : - formiranje vlade Dragiše Cvetkovića /// - sporazum Cvetković – Maček ///
/// - formiranje Banovine Hrvatske /// - 27. mart 1941. & aprilski rat 1941. ///
- februara 1939 g. oformljena je nova vlada sa Dušanom Cvetkovićem kao premijerom. On je bio minorna politička figura u političkom životu Jugoslavije. Bio je radikal iz Niša i ministar za socijalnu politiku u vladi Milana Stojadinovića.
- D. Cvetković se zalagao za sporazum sa Hrvatima što je i objavio u Deklaraciji, u kojoj je naglašeno da je sporazum sa Hrvatima predstvalja vladinu poltiku. Ovim činom je otvoren put pregovorima na relaciji Cvetković – Maček.
- podršku rešavanju hrvatskog pitanja davali su i Britanci. Oni su smatrali da je rešavanje ovog pitanja od krucijalnog značaja za unutrašnju stabilnost Jugoslavije a stabilna Jugoslavija je bila u interesu Britanije koja je štitila svoje inetrese u Podunavlju i na Mediteranu.
- glavni predstavnik Hrvata bio je Maček. Njegov predlog je bio federalnog tipa, odnosno formiranje 7 federalnih jedinica. Maček je podršku tražio i u inostranstvu ali ministar spoljnih poslova Italije,grof Ćano, predložio mu je da Hrvatska istupi iz Jugoslavije te da formira uniju sa Italijom; Maček je ovo odbio i nije više računao na italijansku pomoć.
- aprila 1939 g. održana su 3 sastanka na relaciji Cvetković-Maček; hrvatski pokret je bio monolitan za razliku od vlade te su Hrvati dominirali nad razjedinjenim srpskim političkim fronotom.
- sporazum Cetković – Maček je zaključen 26. avgusta 1939. a predviđao je :
1) formiranje Banovine Hrvatske koja bi se sastojala od Savske i Primorske banovine, sa srezovima Dubrovnik, Šid, Ilok, Derventa, Gradačac, Brčko, Travnik i Fojnica.
nap : definitivni obim banovine nije bio utvrđen već će se granice kasnije utvrditi
kompetencije hrv.ban. – zakonodavna vlast je pripadala kralju i hrvatskom Saboru, bana je postavljao kralj a odgovarao je i kralju i Saboru. Pod nadležnost Hrv.ban. dolazila je i socijalna politika, unutrašnja uprava, pravda, prosveta, trgovina, industrija i poljoprivreda.
2) formiranje zajedničke vlade koja bi sporazum(o formiranju hrv.ban.) sprovela u delo
-sporazum C.–M. je pravno utvrđen na osnovu člana 116. Oktroisanog(ili Septembarskog) ustava. A ovim sporazum je konačno prihvaćen federalizam u Jugoslaviji (a ne više centralizam, kao što je do tada bio slučaj) - čim je postignut ovaj sporazum, parlament Jugoslavije je raspušten i treablo je održati nove izbore te formirati parlament koji bi ratifikovao ovaj sporazum, ali novi izbori nisu održani te ni sporazum nije stupio na snagu

- reakcije : protivnici sporazuma C–M bili su DS (Lj.Davidovića), NRS (Ace Stanojevića) smatrajući da su Srbi doživeli poraz. Dragoljub Jovanović iz Zemljoradničke levice je bio pristalica sporazuma. SLS (Antona Korošeca) je odmah tražila formiranje osebne slovenačke banovine a i šef JMO (Džafer Kulenović) je tražio da BiH bude formirana kao posebna 4 autonomna jedinica. I Srbi su onda počeli da traže formiranje svoje autonomne oblasti ali na tom polju se nije daleko odmaklo.
- nakon martovskog puča 1941 g., Maček je pregovarao sa Dušanom Simovićem oko ulaska u pučističku vladu zalažući se da se sporazum Cvetković-Maček poštuje i da se ne ratuje sa Nemačkom. Pored toga je tražio i smenu ministra vojske i mornarice Bogoljuba Jevtića, kao i proširenje kompetencija Hrvatske banovine. (I tek tada je vođa HSS pristao da dođe u Beograd i u novoj vladi preuzme dužnost podredsednika).
- situacija uoči II Svetskog rata → 1938 g. Nemačka je anektirala Austriju (anšlus) te je tako Jugoslavija za svog severnog suseda dobila Nemačku. 1939 g. Italija je okupirala Albaniju a u periodu nov.1940 – mart 1941 g. Trojnom paktu pristupaju i Rumunija, Bugarska i Mađarska. Oktobra 1940 g. Italija napada Grčku. Imajuću ovo u vidu može se reći da se Jugoslavije našla u nezavidnom položaju za samo 3 godine. Okružena fašističko-nacističkim zemljama i njihovim saveznicama, Jugoslavija se našla ugrožena te je morala da menja svoju spoljnu politiku. Na Francusku, posle njenog sloma 1940g. nije više mogla da računa dok oslanjanje na Britaniju nije donosilo njenu konkretnu pomoć.
- juna i jula 1940 g. Jugoslavija je priznala SSSR, učinivši to kao poslednja evrop. zemlja
- za uticaj u Jugoslaviji borbu su vodile Nemačka i Britanija. Prva da bi Jugoslavija prišla Trojnom paktu a druga da bi formirala Balkanski front (Jug.,Turska i Grčka), odsnosno da Jugoslavija uđe u rat na strani Britanije. - motivi Nemačke, o priključenju Jug. Trojnom paktu, bili su ekonomski i vojni (Hitlerov nerealan strah od srpske vojske)
- 14.feb. 1941. na sastanku u Berhtesgadenu, Hitler je tražio od premijera da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. 20. marta u Beogradu, jug. vlada i knez Pavle odlučuju da se pristupi Trojnom paktu. 25 marta u Beču(u dvorcu Belverde), premijer Dragiša Svetković i Aleksandar Cincar-Marković potpisuju Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Protkol je sadržavao tri tajne note, koje nisu smele biti objavljene za jug. javnost da ostale članice Pakta ne bi se bunile zbog ustupaka Jugoslaviji.
Tri tajne note : 1) Nemci se obavezuju da će Jugoslavija dobiti Solun
2) Nemci poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Jugosalvije a da bi trupe sila Osovine prešle preko teritorije Jugosalvije moraju da traže saglasnost YU.
3) Nemačka i Italija neće od Jugoslavije tražiti vojnu pomoć
- 27. MART 1941. -
- Ogorčeni pristupanjem Trojnom paktu i podržani od Britanaca, generali Dušan Simović i Borivoje Mirković su izvšrili državni udar (puč) te smenili vladu Cvetković-Maček. Na mesto premijera je došao Dušan Simović, podpredsednici su bili Vlatko Maček i S.Jovanović, min.spolj.poslova Srđan Budisavljević, min.unut.posl. Momčilo Ničić, min.finansija Bogoljub Jevtić, min.pošta i telegrafa Milan Grol,...

- Ova nova vlada je sastavljena u Glavnom generalštabu. Vlada je proglasila kralja Petra II punoletnim te je pročitana navodna kraljeva Proklamacija kojom Petar II daje mandat D.Simoviću za sastav nove vlade. Proklamaciju je, u stvari, pročitao neki pučistički oficir koji je imao sličan glas kao Petar II dok Petar II nije imao nikakav utica na događaje te je sve prihvatio kao već svršen čin.
- Pučisti su kneza Pavla zarobili i na granici YU-Grčka predali ga Britancima koji ga odvode u Keniju gde knez Pavle provodi ceo II Svetski rat.
- reakcije iz sveta : Britanci i Amerikanci su pozdravili puč dok se Hitler osećao izdanim te je odlučio da vojno slomi Jugoslaviju a kao glavne krivce osudi Srbe.
- vlada Dušana Simovića je bila izuzetno nesposobna i slaba tako da su neki pučisti pomišljali da je zbace. Slovenci u vladi su nudili Nemcima da Slovenija istupi iz YU ako im ovi garantuju teritorijalni integritet. Ova njihova reakcija svedoči o neverici slovenačkih ministara u vladi da YU može vojno da se odbrani.
Niti jedan ministar nije JAVNO tražio istupanje YU iz Trojnog pakta ali bilo je takvih zahteva na sednicama vlade. Simović je uveravao Nemce i Italijane da je puč unutrašnje pitanje YU. Ali sve je bilo uzalud,Hitler je doneo odluku i krivce za izdaju je označio Srbe.
- nemačka Vrhovna komanda je izradila Direktivu 25 za napad na YU ( poznatiju kao Hitlerov plan 25 protiv Jugoslavije).
- po Hitlerovom naređenju, ministra propagande Jozef Gebels je naredio štampi da optužuje Srbe (npr. Srbi su progonili manjine, ugenjetavali Hrvate i ostale, ...)
- Za neprijatelja je proglašena isključivo srpska vojska i Srbi dok se od Hrvata očekivala podrška (Musolini je već 28.marta primio Pavelića i obećao mu priznanje NDH), kao i od drugih naroda Jugoslavije koje su ’’Srbi’’ ugnjetavali.
- o napadu na YU, Hitler je obavestio Italiju, Mađarsku i Bugarsku jer je očekivao njihovu pomoć
- operacija Marita je predviđala : napad sa juga : osvajanje grčke Trakije i Soluna; napad sa istoka : prodor iz pravca Sofije ka Nišu i Beogradu; napad sa severa : iz pravca Graca i Klagenfurta; napad sa zapada : Italijani napdajau iz Istre.
- napad na SSSR (operacija Barbarosa) je odložen za četiri/pet nedelja.
- aprilski rat → 6. – 17. april -
- Nemci su obavestili Italijane 5.aprila da će napad na Grčku i južnu Yu otpočeti sutra 6.aprila u zoru. Grčka i Jugoslavija su napad čekale totalno usamljene i bez saveznika ako se izuzme 50 000 britanskih vojnika na severu Grčke.
- Jugoslavija je bila slabo naoružana a i ono što je imala bilo je zastarelo; bilo je oko milion modrnih pušaka, 20 000 mitraljeza, 50 000 pištolja, 7 500 artiljeriskog oruđa, samo 481 avion, 110 tenkova od kojih je 60 bilo zastarelo. Zalihe benzina su bile nedovoljne (samo oko 2-3 meseca). Mobilizacija nije uspešno sprovedena jer se taktiziralo zbog straha da opšta mobilizacija ne bude Nemcima povod za rat; te je tako mobilizacija aktivirana tek 3.aprila što je obezbedilo samo 600 000 vojnika.
- sile Osovine su brojale 870 000 dobro naoružanih vojnika (52 nemačke, italijanske i mašarske divizije) i 2236 aviona.
- prodor na teritoriju YU je izvršen iz dva pravca :
1) iz reona Klagenfurta i Graca & 2) iz Bugarske (iz pravca Sofije)
- 10. aprila Nemci ulaze u Zagreb te je proglašena NDH a proglašenje je izvršio penzionisani pukovnik Slavko Kvaternik dok je Pavelić stigao 15. aprila
- 12. aprila nemačka 12 armija, pod komandom Vilhelma fon Lista, je nadirući iz Bugarske probila jugositočni fornt kojim je komandovao Milan Nedić; te je tako presekla vezu između Grčke i YU.
- komandant nemačkih vazduhoplovnih snaga bio je general Aleksandar Ler i on je naredio bombardovanje Beograda 6.aprila, iako je uoči rata bio proglašen za otvoreni grad. - 13. aprila Nemci ulaze u Beograd
- Italijani su zarobili skoro celu yu flotu u Boki Kotorskoj
- u noći između 10. i 11. aprila, mađarski general Horti naređuje napada na YU pod izgovorom ’’povratak otetih teritorija 1918.’’ te Mađari do 16. aprila zauzimaju Bačku, Baranju, Međumurje i Prekomurje
- Bugari su, shodno već ranije postignutom sporazumom sa Nemcima, 19. i 20. aprila prešli yu granicu i preuzeli yu teritorije koje su Nemci osvojili (tj. Nemci su Bugarima predali te teritorije).
- kolaps koji je zahvatio YU odrazio se i na vladu. Ona se povlačila ka Sarajevu i Nikšiću a usput je održavala sednice. 13. aprila vlada je objavila rat Bugarskoj i Nemačkoj, potom je imenovala generala Danila Kalafatovića za načelnika Generalštaba. Kada je vlada stigla u Nikšić odlučeno je da se kralj, dvor, vlada, generali i šefovi stranaka (ukupno oko 200 ljudi) evakuišu iz zemlje. 14. aprila, po savetu patrijarha Gavrila Dožića, Petar II je odleteo u Grčku a vlada sutradan 15. aprila.
Simović je za pregovore sa Nemcima odredio D.Kalafatovića jer je smatrao da kao organizator puča to ne može da učini. Sporazum o primirju, odnosno bezuslovna kapitulacija zemlje, je potisan 17.aprila 1941. u Beogradu u zgradi čehoslovačkog poslanstva. Potpisnik sa nemačke strane bio je general Maksimilijan fon Vajks dok su Jugoslaviju predstavlajli Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković.
- u aprilskom ratu je zarobljeno 375 000 vojnika, mahom Srba, i većina njih je odvedena u logore

- YU teritoriju podelilo je 5 zemalja :

Zapadna Makedonija i deo Kosova pripali Albaniji. Južna Srbija, ostatak Makedonije i Kosova pripali Bugarskoj. Mađarska uzela Bačku, Baranju, Međumurje i Prekomurje.
Slovenija podeljena između Italije i Nemačke. NDH je obuhvatala Hrvatsku i deo BiH. Srbija se našla pod direktnom nemačkom upravom u predbalkanskoratovskim granicama
ali sa Banatom. Crna Gora je pripojena Italji. Ostrva i deo Dalmacije je pripao Italiji.

- PODELA YU POSLE APRILSKOG RATA -

- U deobi Yu učestvovale su : Nemačka, Italija, Mađarska i Bugarska → sile Osovine a formirana je i ustaška NDH kao i ’’Velika Albanija’’
- NDH → Hrvatska + BiH, a Italijanima je pripala Dalmacija (predata Italiji majskim ugovorom 1941.) a obala od Splita do ispod Dubrovnika sa ostrvima Hvar i Brač su otali NDH, a oktobra 1941 g. Nemci su joj dali istočni Srem, Međumurje je pripalo Mađarima.
- Slovenija je izdeljena između Nemačke, Italije i Mađarske. Mađarima je pripalo Prekomurje; Nemačkoj pripalo je Donja Štajerska, Gorenjska, deo Dolenjske, i Mežička dolina; ostatak je pripao Italijanama koji su formirali tzv. ljubljansku pokrajinu.
- Bugarska – dobila veći deo Makedonije, jugoistočnu Srbiju sa vranjskim i pirotskim okruzima, Ohrid, deo Kosova (kačanski, uroševački i gnjilaski srez).
- Velika Albanija → bila je pod protektoratom Italije (koji su 1939 g. osvojili Albaniju) a obuhvatala je sledeće YU oblasti – Zapadna Makedonija, Kosovo i Metohija i delovi CG.
- Crna Gora je bila pod Italijanima ali – Italija je aneksirala Boku Kotorisku; Plav, Rožaje, Gusinj i Ulcinj su priključeni Velikoj Albaniji; tako da je Crna Gora bila svedena samo na dva sandžačka sreza pljevaljski i bjelopoljski.
- Kosovo je izdeljeno između Italijana(tj.Velika Albanija), Nemaca i Bugara
- Srbija je teritorijalno bila osakaćena i svedna na predbalkanskoratovske granice :
Vojvodina, Kosovo i Metohija, Snadžak, Makedonija i južna Srbija su podeljeni između okupatora dok je Srbija imala sledeće oblasti – centralna Srbija, Banat (Nemci nisu smeli da ga daju Mađarima jer bi izbio mađarsko-rumunski rat, te je on ostao Srbiji ali je bio pod vlašću folksdojčera), do oktobra 1941 g. istočni Srem je pripadao Srbiji kada je pripojen NDH, Novi Pazar i okrug Kosovsko Mitrovački sa srezovima lapskim, vučitrnskim i zvečanskim, rudnik Trepča.