-Konformizam – (s. Konformizam, e. Conformism, f. Conformisme,n. Konformismus). Konformizam (od latinske reci conformis- jednoobrazan) kao pojava predstavlja odredjenu vrstu prilagodjavanja pojedinca drustvu ili uzim drustvenim grupama. Obicno se pod konformizmom smatra takva vrsta prilagodjavanja pojedinca drustvu kad se prihvataju ne samo kulturni ciljevi odredjenog drustva,nego i institucionalna sredstva za postizanje tih ciljeva ili u politickim odnosima prihvatanje odredjene ideologije, doktrine, politickih ciljeva jednog sistema ili samog sistema radi uzivanja prednosti i licnih pogodnosti koje to pruza,a nezavisno od vrednosti toga sto se prihvata. U ovom poslednjem smislu izraz konformizam ima pezorativno znacenje i primenjuje se za nekriticko prihvatanje ideologije ili vlasti iz licnih motiva koji poticu iz materijalnih ili drugih interesa. Konformizam u izvesnoj meri uvek znaci odstupanje od sopstvene individualnosti i prelaz na stilizovane i tipicne oblike kolektivnog ponasanja , koji su diktirani javnim misljenjem i najcesce se ispoljavaju u vidu stereotipa. Javno misljenja moze uticati na formiranje konformistickih stavova pojedinaca odredjenim ekonomskim politikom i ideologijom sa sistemom vrednosti koji se preporucuju kao pozitivni uzorci ponasanja.
Koriscena literatura: clanak konformizam, politicka enciklopedija, Beograd, 1975, str. 467.
Prijem