-Anarhizam (s. Anarhizam, e. Anarchism, f. Anarchisme, n. Anarchie). Anarhizam (od grcke reci anarhia – bezvlasce) je socijalna i politicka doktrina koja odbacuje i negira ulogu i istorijski znacaj drzave i politickih ustanova u drustvenom zivotu. Identifikujuci svaki oblik vlasti s nasiljem,istupajuci protiv organizovanog politickog zivota uopste i zalazuci se za ,,unistenje drzave``,anarhizam inaugurise program takvog drustvenog stanja u kome bi svaki pojedinac- na osnovu ,,dobrovoljnih ugovora`` koji garantuju neogranicenu slobodu individualne akcije- apsolutno slobodno regulisao svoj zivot. Elementi anarhisticke doktrine srecu se vec kod Grka Antistena( 444-368g. p.n.e.),osnivaca kinicke filozofske skole,koji zivot u antickom polisu identifikuje s ropstvom. U moderno doba anarhisticka doktrina ozivljava objavljivanjem poznatog dela ,,Istrazivanje politicke pravde``(Enquiry Concerning Political Justice,1793) engleskog socijalnog teoreticara i kriticara Vilijama Godvina (W. Godwin,1756-1836) koji se-prosvetiteljski reagujuci na moderni etatizam- zalaze za potpuno ukidanje drzave i predlaze ,,pravednu`` raspodelu poseda brojnim sitnim posednicima. Od nemackih predstavnika anarhizma najpoznatiji je Maks Stirner (Max Stirner,pseudonim Kaspara Smidta,1806-1856),koji u delu ,,Jedinstveni i njegova svojina`` (Der Einzige und sein Eigentum,1845) zastupa ekstremni individualizam,naglasavajuci da drzava i pravo ogranicavaju sve ljudske mogucnosti. Najuticajniji anarhist, ruski revolucionar Mihail Bakunjin(1814-1876) iskljucen sa svojom ,,Alijansom socialisticke demokratije`` iz 1. Internacionale na Haskom kongresu 1872.godine nastojao je da anarhizam razvije do vladajuce struje u medjunarodnom radnickom pokretu.
Koriscena literatura: clanak anarhizam, politicka enciklopedija, Beograd, 1975, str. 24-25.
Prijem