- Kancelar (s. Kancelar, e. Chancellor, f. Chancelier, n. Kanzler) je titula izvesnih visokih sluzbenih lica u mnogim zemljama cija se civilizacija naslanja na rezultate pravnog,politickog i kulturnog razvitka Rimskog Carstva. U srednjvekovnim kraljevinama taj naziv je obelezavao kraljevog licnog sekretara,koji je obicno bio svesteno lice. U modernim drzavama,posebno germanskog govornog podrucja,obelezava jednog od glavnih ministara. U Velikoj Britaniji naziv ,,lord kancelar`` oznacava ministra pravosudja. U Nemackoj,naziv kancelar,odnosno tacnije "Reichskanzler",oznacava predsednika vlade. Reichskanzler je bio neposredni sledbenik Bundeskanzler-a,tj. kancelara Severne Nemacke Konfederacije ( Bunda). Pri stvaranju Nemackog Carstva 1871.,princ Bizmark,koji je dotle bio Bundeskanzler,postao je Reichskanzler- kancelar Carstva. Njemu je ostao i drugi,nezvanicnim naziv: gvozdeni kancelar. Kancelar je bio glavni savezni ministar,koji je upravljao spoljnim poslovima i vrsio nadzor nad unutrasnjim. Tu titulu je imao i Hitler, koji je posle smrti Hindenburga spojio u svojoj licnosti i zvanje predsednika republika i kancelara uzevsi titulu Fuhrer und Reichskanzler. U poratnoj Nemackoj Federelnoj Republici naziv Reichskanzler i dalje obelezava funkciju predsednika vlade.
Koriscena literatura: clanak kancelar, politicka enciklopedija, Beograd, 1975, str. 412.
Prijem