Beogradskom deklaracijom se naziva Zajednicka deklaracija vlada FNRJ i SSSR potpisana u Beogradu , 2.juna 1955. Prilikom posete sovjetske vladine i partijske delegacije Jogoslaviji, koju su predvodili N.S. Hruscov, prvi sekretar KPSS i N. E. Bulganjin, predsednika ministarskog saveta SSSR. Na celu jugoslovenske delegacije se nalazio Tito. Do potpisivanja ove deklaracije doslo je u okviru napora u pravcu normalizacije odnosa izmedju Jugoslavije i SSSR, poremecenih jos 1948., u vreme krize Informbiroa. Posle duzeg perioda politicke konfrontacije u specificnoj hladnoratovkoj atmosferi , SSSR je preduzeo korake radi popravljanja takve situacije. Napori obeju vlada su imali za posledicu posetu sovjetske delegacije Jugoslaviji u cilju pregovora o svim spornim pitanjima, prilikom kojih su utvrdjeni principi buducih odnosa dveju zemalja. Ti principi , uneti i u pomenutu deklaraciju, su sledeci: Nedeljivost mira, postovanje suvereniteta, nezavisnosti i ravnopravnosti svih drzava, prihvatanje i razvijanje miroljubive koegzistencije; nemesanje u unutrasnje stvari drugih zemalja; Osim ovih opstih nacela, poseban odeljak Deklaracije odnosi se na resenja usvojena u vezi niza pitanja bilateralnog interesa dve zemlje.
Prijem