Edukacija


 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 Р И М С К И Б Р О Ј Е В И

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dusan Mitrovic
Admin
avatar

Broj poruka : 18
Datum upisa : 24.08.2009
Godina : 29
Lokacija : Smederevo / Novi Sad
Poso/dokolice : student istorije / muzicar

PočaljiNaslov: Р И М С К И Б Р О Ј Е В И   Čet Sep 03, 2009 3:41 pm

Римски бројеви имају несумњиво дуг процес свог развитка, и данас је потврђен став истакнутог палеографа Монсена да су основни римски бројеви 1, 5 и 10. Ови бројеви су старији од самог алфабета и представљали су један прст, отворену шаку и две шаке. Настанак других помоћних бројева- 50, 100 и 1000 Римљани су у почетку преузели од Грка, где је:

τ (тета)- 100

φ (фи)- 1000

χ (кси)- 50

У Цезарово време, осим овог начина обележавања, писало се и:

I – 1 000

II – 2 000

III – 3 000

У употребу улазе и поједине сигле за означавање бројева, као нпр.:

C – centum - 100

M - milla - 1 000



Број 500 је настао половљењем ознаке за 1 000 из Цезаровог времена:

I - D

Остали бројеви настају комбинацијом главних римских бројева са помоћним. Ознака за 50 била је замењена римским словом L, али овај знак не води директно порекло из алфабета, већ је у почетку то био знак преузет из грчког алфабета (λ) од ког је временом отпала једна страна (леви крак). Арапске бројске су индијског порекла, што осим западних потврђују и арапски историографи, а први познати примерци индијских бројки у Европи су нађени у оквиру два шпанска рукописа

из средине X века. Арабљани су освојивши северну Африку продрли на Иберијско полуострво. На остале просторе Европе арапске бројке су се пробиле тек крајем XII века.

Капитала рустика се употребљавала у свакодневном животу; већина слова је иста као и у капитали квадрати. Писмо је in continuo (речи се не раздвајају), али постоје тачке.



Literatura: Beleske sa predavanja prof. dr Vladana Gavrilovica, filozofski fakultet, Novi Sad.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://forumintelektualaca.forumsr.net
 
Р И М С К И Б Р О Ј Е В И
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Edukacija :: Obrazovanje :: Tekstovi-
Skoči na: