-Makijavelizam (s. Makijavelizam, e. Machiavellianism, f. Machiavelisme, n. Machiavellismus). Pod makijavelizmom se obicno podrazumeva realisticki metod u vodjenju politike,koji se sastoji u kultu sile,verolomstvu,cinicnoj amoralnosti,ideji da su sva sredstva,cak i ona najpodlija i najnehumanija,ipak dopustena ako se njihovom primenom mogu ostvariti krupni,cesto uzviseni ciljevi. Termin je nastao od imena Nikole Makijavelija ( Nicolo Machiavelli, 1469-1527), firentinskog politicara,pisca i jednog od najistaknutijiih politickih mislilaca iz doba renesanse. U svom delu ,,Il principe``( Vladalac) 1513.godine,on zahteva ujedinjenje politicki pocepane i razjedinjene Italije. Zakone politike i istorije izvlaci iz iskustva i razuma,u duhu naprednog italijanskog gradjanstva,odbacuje religiju i hriscanski moral; odvojivsi teorijsko razmatranje politike od morala,(vezanog do tada za religiju) postavio je temelje izucavanju politike kao oblasti realnih drustvenih odnosa u kojoj dominira sila i beskrupulozna borba za vlast. U politicki pocepanoj Italiji,plenu stranih osvajaca,on je zahtevao stvaranje centralizovane nacionalne drzave i predlagao da to ostvari apsolutisticki monarh koji bi se oslanjao na vojsku i koji se ne bi uzdrzavao ni od jednog sredstva u interesu nacije. Naravno,Italija je tada bila samo geografski pojam i stvaranju nacionalne drzave bilo je utopija. Makijavelija su Kasnije napadali da je izrazio nezrelost burzoazije kad se oslanjao ne na narod nego na feudalnog apsolutista. On je bio licno vise republikanac i demokrata i ulogu sile i nemoralna sredstva je shvatio kao racionalnu funkciju u ostvarivanju istorijske nuznosti. U stvari,danas cesto rec ,,makijavelizam`` predstavlja vulgarizaciju stvarnih ideja Makijavelija i daje u osnovi nepravedan pezorativan prizvuk ozbiljnom i znacajnom delu ovog mislioca.
Koriscena literatura: clanak makijavelizam, politicka enciklopedija, Beograd, 1975, str. 526.
Prijem